Ovaj migrant je u Sjedinjenim Državama stekao slavu kao pisac sedamdestih i osamdestih godina, a njegove knjige su bile najčešće kradene u Americi.
Čarls Bukovski (Hajnrih Karl Bukovski), rođen je 16. avgusta 1920. u Andernahu kao jedino dete bračnog para Katarine Fet i Henrija Hajnriha Bukovskog.
Majka je švalja iz tog malog mesta, blaga osoba, okruglog lica i velikih očiju. Otac je grubog izgleda i karaktera. Često ga je tukao.
Čarlsov deda po ocu je bio Nemac koji je odsluživši vojsku emigrirao u SAD negde oko 1880, i tamo se oženio Nemicom. Otac Henri je rođen u Pasadeni u Kaliforniji. Bio je narednik američke vojske i nakon što je posle Prvog svetskog rata služio kao okupacioni vojnik u Nemačkoj, ostao je tu, oženio se, osnovao građevinsku firmu i bankrotirao.
Porodica se 1923. seli u SAD u Baltimor. Trogodišnji Čarls ili Henk kako su ga zvali, govorio je engleski s nemačkim akcentom, deca su ga maltretirala. Godinu dana kasnije porodica se preselila u Los Anđeles.
Čarls je u petom razredu oslobođen nastave – zbog akni koje su na njegovom licu ostavile trag za ceo život. Bukovski je čitao: Hemingveja, Sinklera Luisa, Šervuda Andersona, Džon Dos Pasosa, D.H. Lorensa…
Kasnije se upisao na fakultet, ali je prekino studije i selio se po Americi radeći razne poslove. Dok je vozio kola Hitne pomoći, 1942. u San Francisku, upoznao se sa klasičnom muzikom. I to mu je ostalo za ceo život – kao akne.
Bukovski je pisao lake ruke i suvim humorom o užasu banalnog, o lošem seksu, o lakim ženama, konjskim trkama, bednim poslovima, radostima pijanstva.
Radio-stanica “Bajrišer rundfunk” iz Minhena
Čudno da ga nije zanimala rok muzika, džez ili bluz, već klasična muzika, Betoven, Čajkovski i Maler, dela belih starijh muškaraca, čija muzika opterećena patosom funkcioniše kao mašina glorifikacije i uzvišenosti.
Kad bi pod uticajem alkohola seo za pisaću mašinu, u pozadini se čula klasična muzika. Njegove čudesno jednostavne, jasne rečenice, govore o postojanju bez ikakve nade, bez neke vizije, kako to ljudi danas vole da kažu, o životu koji se odvija na samom dnu materijalističkog sveta.
Uprkos mizantropiji, njegovi su tekstovi uvek prepuni nežnosti prema drugima.
„Bukovski je radio i u pošti, sortirao je i raznosio pisma i o tome napisao svoj prvi roman ‘Čovek sa kožnom torbom’, koji se smatra klasikom andergraund literature, mada se radi samo o poštaru pijanci koji zbog bezvoljnosti propada u svakoj oblasti svog života. Ali je svestan da ne mora da se plaši nekih ozbiljnih posledica. Beli Amerikanci 70-ih godina nisu znali za egzistencijalne strahove” piše Velt.
S godinama je proza i poezija Bukovskog postajala svedenija, kao da nije hteo da gubi vreme. Izbacio je sve što je smatrao balastom.
Dojčlandfunk kultur
Sve češće je prijateljima pisao o svom lošem zdravlju i rekao da se ne plaši smrti. Dve godine pred smrt, priznao je da slavu i bogatstvo ne treba prezirati, ali je čeznuo za starim vremenima kada je još bio nepoznat. Na pitanje o tajni njegovog uspeha odgovorio je: “To je bio samo naporan rad, iz dana u dan i pritom osećaj sreće.”
Pogledaj i: Motivacioni citati za uspeh
Često su ga optuživali da je trivijalni pisac, da je pisao samo o seksu i pijanstvu, i da bio seksista. Njegova slika žene bila je prilično tradicionalna. istovremeno ga je pokret šezdestosme obožavo. Bukovski je iznad svega, bezvremenski jer su njegove teme bezvremenske i pogađaju sve, u svakom društvu.
Berlinski Taz piše da mu je jedan časopis za literaturu posvetio posebno izdanje. Radi se o časopisu Drecksack, što bi u slobodnom prevodu bilo ološ ili hulja i u čijem podnaslovu piše – čitljiv časopis za književnost.
“To bi se dopalo Bukovskom koji nije voleo ni čaospise za literaturu niti književne večeri. Časopis izdaje Florijan Ginter, dobar poznavalac Bukovskog čija knjiga „Notes on a Dirty Old Man. Čarls Bukovski od A do Š” izlazi ovih dana”, piše Taz.
Čarls Bukovski je bio oženjen dva puta i ima ćerku rođenu 1964. Bolovao je od leukemije. Umro je od upale pluća 9. marta 1994. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše “Don’t try” (Ne pokušavajte).
Poznati citati Čarlsa Bukovskog
- “Pisci su očajni ljudi, i kada prestanu da budu očajni, prestanu da budu pisci.”
- “Naravno da je moguće da se voli ljudsko biće, ali samo pod uslovom da ga ne znaš dovoljno dobro.”
- “Kad nema boli, to je kraj osećaja. Svako naše zadovoljstvo je trgovina s djavolom.”
- “Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti. Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima. Ružno izgledaju, ružno govore, ružno hodaju. Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je obična prevara. Ništa tu nije ostalo da umre.”
- “Čovek se rodi kao genije, a umre kao idiot.”
- “Što čovek postaje jači to biva sve usamljeniji, to je čista matematika.”
- “Ljudi koje svi vole ne menjaju svet.”
- “Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.”
- “Ako hoćete nešto da uradite – idite do kraja. U suprotnom ni ne počinjite.”
- “Kad ljubav postane zapovest mržnja može postati užitak.”
- “Intelektualac kaže jednostavnu stvar na komplikovan način, umetnik kaže komplikovanu stvar na jednostavan način.”
- “Ničija patnja nije veća od one koju je priroda odredila.”
Izvor: Deutsche Welle
Foto: Profimedia
